im. ž. 〈G žlȉcē; mn. N žlȉce, G žlȋcā〉 1. dio jedaćega pribora kojim se grabi tekuća hrana iz tanjura ili zdjele i stavlja u usta 2. pren. količina hrane koja stane u istoimeni pribor za jelo [Stavi žlicu soli u juhu.] ♦ utopio bi u žlici (čaši) vode tko koga, usp. čaša