prid. 〈G bèzvōljna; odr. bèzvōljnī, G bèzvōljnōg(a); ž. bèzvōljna, s. bèzvōljno; komp. bezvòljnijī〉 1. koji je bez volje za što [~ radnik] 2. koji odražava nepostojanje čije volje za što [~ pokret]; sin. (apatičan)