prid. 〈G bèzvūčna; odr. bèzvūčnī, G bèzvūčnōg(a); ž. bèzvūčna, s. bèzvūčno〉 1. koji ne sadržava nikakav zvuk 2. gram. pri čijemu izgovoru glasnice ne titraju [bezvučni suglasnik]; ant. zvonačni, zvonak; ant. zvučan