gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. dògrabīm, 3. l. mn. dògrabē, imp. dògrabi, aor. dògrabih, prid. r. dògrabio, prid. t. dògrabljen〉 hitrom kretnjom grubo uhvatiti koga ili što [~ loptu]; sin. zgrabiti • dògrabiti se 〈povr.〉 razg. v. potući se pod potući