gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. dozòvem, 3. l. mn. dozòvū, imp. dozòvi, aor. dòzvah, prid. r. m. dȍzvao, ž. dȍzvāla, s. dȍzvālo, mn. dȍzvāli, prid. t. dȍzvān〉 1. glasom privući čiju pozornost [~ prolaznika]; sin. prizvati, zazvati 2. obratiti se komu očekujući da dođe ili da se odazove [~ djecu u kuhinju; ~ psa]; sin. pozvati; vidski paranjak: dozivati