prid. 〈G ijékavskōg(a); ž. ijékavskā, s. ijékavskō〉 jez. 1. koji se odnosi na govore u kojima se jat izgovara kao ije ili je [~ refleks; ~ govor] 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 govor hrvatskoga jezika u kojemu se jat u dugim slogovima izgovara ije, a u kratkim je; sin. ijekavica razg.