im. ž. 〈G inteligèncijē〉 1. psih. sposobnost brzoga razmišljanja, pravilnoga shvaćanja pojava i stvari, učenja iz iskustva, razumijevanja apstraktnih pojmova i korištenja njima te primjena znanja za snalaženje u novim okolnostima 2. a. osobina onoga koji lako i brzo shvaća; sin. bistrina pren.; ant. glupost, tupost pren. b. svojstvo onoga što odražava čije brzo i lako shvaćanje; sin. bistrina pren.; ant. glupost, tupost pren. 3. osobe koje imaju visoku naobrazbu i bave se umnim radom