gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. iskòrijēnīm, 3. l. mn. iskòrijēnē, imp. iskorijéni, aor. iskorijénih, prid. r. iskorijénio, prid. t. iskòrijēnjen〉 1. izvaditi iz zemlje s korijenom, ukloniti s korijenom [~ korov] 2. pren. potpuno ukloniti ili uništiti što loše, ukloniti temelje čega lošega [~ kriminal; ~ loše navike]; vidski paranjak: iskorjenjivati