gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìsprāznīm, 3. l. mn. ìsprāznē, imp. isprázni, aor. ispráznih, prid. r. ispráznio, prid. t. ìsprāžnjen〉 1. učiniti što praznim, izvaditi sadržaj iz čega [~ vreću]; ant. ispuniti, napuniti 2. učiniti da u kojoj prostoriji ne bude ljudi [~ sudnicu]; Vidski parnjaci: ispražnjavati, ispražnjivati