im. ž. 〈G ȉsprikē, DL ȉsprici; mn. N ȉsprike, G ȉsprīkā〉 1. izjava kojom se izražava žaljenje zbog kakva lošega postupka ili propusta [primiti ispriku; usmena ~] 2. razlog koji se navodi kako bi se opravdao koji postupak ili propust [imati ispriku za sve]; sin. izgovor, opravdanje