gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. ìzgorīm, 3. l. mn. ìzgorē, imp. izgòri, aor. izgòrjeh, prid. r. m. izgòrio, ž. izgòrjela, s. izgòrjelo, mn. izgòrjeli〉 1. nestati u vatri i plamenu [~ do temelja; ~ u požaru]; sin. (sagorjeti) 2. sasušiti se od vrućine ili žege [Trava je izgorjela.] 3. izložiti se jakomu suncu ili predugo biti na suncu i nadražiti kožu [Leđa su mi izgorjela.]; sin. ispeći se pren., razg. v. pod ispeći 4. pren. ne izdržati u pretjeranoj želji, nastojanju ili naporu [~ u radu; ~ u igri]; vidski paranjak: izgarati