gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. izgòvorīm, 3. l. mn. izgòvorē, imp. izgovòri, aor. izgovòrih, prid. r. izgovòrio, prid. t. izgòvoren〉 1. govoreći oblikovati, iskazati što govorom [~ rečenicu; ~ misao]; sin. (artikulirati) 2. proizvesti glasove u govornim organima [dobro ~ glasove]; sin. (artikulirati) • izgovòriti se 〈povr.〉 1. imati glasovni oblik 2. pronaći opravdanje za pogrešku ili propust; vidski paranjak: izgovarati