gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìzmāmīm, 3. l. mn. ìzmāmē, imp. izmámi, aor. izmámih, prid. r. izmámio, prid. t. ìzmāmljen 〉 1. nagovaranjem, silom ili obmanom navesti koga na kakav postupak [~ novac; ~ odgovor; ~ osmijeh]; sin. izvući pren. 2. mameći privući koga ili što [Sunce je izmamilo ljude u prirodu.]; vidski paranjak: izmamljivati