gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. izmàmljujēm, 3. l. mn. izmàmljujū, imp. izmàmljūj, aor. izmamljívah, imperf. izmàmljīvāh, prid. r. izmamljívao, prid. t. izmàmljīvān〉 1. nagovaranjem, silom ili obmanom navoditi koga na kakav postupak [~ novac; ~ odgovor; ~ osmijeh]; sin. izvlačiti pren. 2. mameći privlačiti koga ili što [Sunce je izmamljivalo ljude u prirodu.]; vidski paranjak: izmamiti