gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìzvālīm, 3. l. mn. ìzvālē, imp. izváli, aor. izválih, prid. r. izválio, prid. t. ìzvāljen〉 1. izvaditi, iščupati iz tla i prevrnuti [~ stablo] 2. pren., razg. reći što nepromišljeno [~ glupost] • izváliti se 〈povr.〉 1. udobno leći duž čega 2. izići iz jaja [Pile se izvalilo.]; sin. izleći se; vidski paranjak: izvaljivati