gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìzvīčēm, 3. l. mn. ìzvīčū, imp. izvíči, aor. izvíkah, prid. r. izvíkao, prid. t. ìzvīkān〉 1. razg. v. izgrditi • izvíkati se 〈povr.〉 1. dugo, mnogo i glasno vikati na koga 2. vičući izgrditi koga [~ na djecu.]; sin. izderati se razg. v. pod izderati