prid. 〈G jékavskōg(a); ž. jékavskā, s. jékavskō〉 jez. 1. koji se odnosi na govore u kojima se jat izgovara kao je [~ refleks; ~ govor] 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 govor hrvatskoga jezika u kojemu se jat izgovara kao je; sin. jekavica razg.