prid. 〈G kríva; odr. krȋvī, G krȋvōg(a); ž. kríva, s. krȋvo; komp. krȉvljī〉 1. koji nije ravan, koji je svinut onako kako ne bi trebalo [krive noge]; sin. iskrivljen 2. koji nije ni vodoravan ni uspravan [krivi stup; krivo drvo]; sin. kos, nagnut 3. koji je počinio što loše ili zabranjeno, koji je što skrivio [Sud ga je proglasio krivim.]; ant. nevin 4. v. nepravilan, netočan, pogrešan ♦ ni ~ ni dužan potpuno nevin, bez krivnje