prid. 〈G mŕtva; odr. mȓtvī, G mȓtvōg(a); ž. mŕtva, s. mŕtvo〉 1. koji ne živi, koji je umro, koji više nema životne funkcije; sin. pokojni; ant. živ 2. koji je uginuo [mrtva ptica]; ant. živ 3. pren. koji više ne postoji, koji se više ne razvija, kojim se nitko ne služi (o jeziku); ant. živ pren. ♦ dignuti koga od (iz) mrtvih oporaviti koga, vratiti snagu komu; dignuti se od (iz) mrtvih oporaviti se; ~ hladan ravnodušan, hladnokrvan; ~ pijan potpuno pijan; ~ umoran krajnje umoran (iscrpljen); ni ~ nikako, ni u kojemu slučaju; ni živ ni ~, usp. živ; samo preko mene mrtvoga (mrtva) nikako, protiv toga sam