gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. nàmetnēm, 3. l. mn. nàmetnū, imp. nàmetni, aor. nàmetnuh, prid. r. nàmetnuo, prid. t. nàmetnūt〉 prisiliti koga da prihvati što protiv svoje volje [~ svoju odluku] • nàmetnuti se 〈povr.〉 posebno se isticati u kakvoj skupini prodornim ponašanjem [~ se svojim znanjem]; vidski paranjak: nametati