gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. nàtopīm, 3. l. mn. nàtopē, imp. natòpi, aor. natòpih, prid. r. natòpio, prid. t. nàtopljen〉 1. obilno prožeti tekućinom [~ zemlju vodom]; vidski parnjak: natapati 2. topeći nakupiti dovoljnu količinu čega [~ masti]