prid. 〈G nȅmogūća; odr. nȅmogūćī, G nȅmogūćēg(a); ž. nȅmogūća, s. nȅmogūće〉 1. koji ne može biti ili koji se ne može ostvariti [~ ishod]; ant. moguć 2. koji je jako zločest [nemoguće dijete]