prid. 〈G neogràničena; odr. neogràničenī, G neogràničenōg(a); ž. neogràničena, s. neogràničeno〉 1. koji nema granice, koji se proteže u beskraj [neograničeno prostranstvo]; ant. ograničen 2. pren. koji je neizmjerno velik [neograničeno povjerenje]; sin. bezgraničan