prid. 〈G nȅpouzdāna; odr. nȅpouzdānī, G nȅpouzdānōg(a); ž. nȅpouzdāna, s. nȅpouzdāno; komp. nepouzdànijī〉 1. u kojega se ne može pouzdati [~ suradnik] 2. koji nije posve siguran ili točan [~ dokaz; ~ zaključak]; ant. pouzdan