prid. 〈G neugàsiva; odr. neugàsivī, G neugàsivōg(a); ž. neugàsiva, s. neugàsivo〉 1. koji se ne može ugasiti [neugasiva vatra] 2. pren. koji se ne može zadovoljiti [neugasiva žeđ za znanjem]; sin. neutaživ; ant. utaživ