prid. 〈G neumòljiva; odr. neumòljivī, G neumòljivōg(a); ž. neumòljiva, s. neumòljivo; komp. neumoljìvijī〉 1. koji nema razumijevanja za čije molbe, koji ne popušta u mišljenjima i ponašanju [~ neprijatelj] 2. koji je postojan unatoč nastojanjima da se dokaže drukčije [neumoljiva logika; neumoljive činjenice]; sin. (neumitan)