prid. 〈G nȅvīna; odr. nȅvīnī, G nȅvīnōg(a); ž. nȅvīna, s. nȅvīno; komp. nevìnijī〉 1. 〈pozitiv〉 koji nije počinio što loše ili zabranjeno, koji nije ništa skrivio [Sud ga je proglasio nevinim.]; sin. (nedužan); ant. kriv 2. koji je bez iskustva [nevina djeca] 3. 〈pozitiv〉 koji nije imao spolni odnos [nevina djevojka] 4. pren. koji je u skladu s moralnim normama [nevine misli]; ant. pokvaren