gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òbrazujēm, 3. l. mn. òbrazujū, imp. òbrazūj, aor. òbrazovah, imperf. òbrazovāh, prid. r. òbrazovao, prid. t. òbrazovān〉 1. poslati/slati koga u škole i platiti/plaćati mu školovanje [~ djecu] 2. dati/davati komu kakva znanja u tijeku školovanja [Učitelj obrazuje učenike.] • òbrazovati se 〈povr.〉 pohađati školu; sin. školovati se v. pod školovati