prid. 〈G ogràničena; odr. ogràničenī, G ogràničenōg(a); ž. ogràničena, s. ogràničeno; komp. ograničènijī〉 1. koji ima granice; ant. bezgraničan, neograničen 2. pren. a. koji nije potpun [ograničeno povjerenje] b. koji je uskih vidika, koji nema širine; sin. uskogrudan