gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opèčēm, 3. l. mn. opèkū, imp. opèci, aor. opèkoh, prid. r. òpekao, prid. t. opèčen, pril. p. òpekāvši〉 dotaknuti čime vrućim, užarenim i prouzročiti opeklinu [~ prste]; sin. speći razg. • òpeći se 〈povr.〉 1. zadobiti opeklinu [~ se na vatri] 2. pren., razg. doživjeti što neugodno ili steći kakvo loše iskustvo