prid. 〈G òsāmljena; odr. òsāmljenī, G òsāmljenōg(a); ž. òsāmljena, s. òsāmljeno; komp. osamljènijī〉 1. koji je sam, koji je bez društva [~ čovjek]; sin. samotan, ( usamljen) 2. koji je jedini [~ slučaj; osamljena kuća; osamljeno drvo]