gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. otkòpčām, 3. l. mn. otkòpčajū, imp. otkòpčāj, aor. otkòpčah, prid. r. otkòpčao, prid. t. ȍtkopčān〉 otvoriti (o onome što je spojeno kopčom ili dugmetom) [~ kaput]; ant. zakopčati • otkòpčati se 〈povr.〉 1. otvoriti ono što se zatvara kopčom ili dugmetom, a što se nosi na sebi kao odjevni predmet; ant. zakopčati se v. pod zakopčati 2. otvoriti se samo od sebe (o onome što je bilo zatvoreno kopčom ili dugmetom) [Košulja mi se otkopčala.]; Vidski parnjaci: otkapčati, otkopčavati