gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. òtpadnēm, 3. l. mn. òtpadnū, imp. òtpadni, aor. òtpadoh/òtpah, prid. r. òtpao〉 1. odvojiti se od čega i pasti [Lišće je otpalo.]; sin. opasti 2. pren. prestati biti dio čega [~ iz momčadi]; sin. ispasti pren. 3. pripasti u određenome postotku [Na tebe će ~ veći dio.; Na prozore je otpalo 15 % površine pročelja.]; vidski paranjak: otpadati