gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. òtvrdnēm, 3. l. mn. òtvrdnē, imp. òtvrdni, aor. òtvrdnuh, prid. r. òtvrdnuo〉 1. postati tvrdim [Beton je otvrdnuo.] 2. pren. postati neosjetljivim [Srce mu je postupno otvrdnulo.]; vidski paranjak: otvrdnjivati