gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòkosīm, 3. l. mn. pòkosē, imp. pokòsi, aor. pokòsih, prid. r. pokòsio, prid. t. pòkošen〉 1. obaviti kosidbu [~ livadu] 2. pren. a. naglo srušiti ili uništiti što [Vjetar je pokosio drveće.]; sin. pomesti pren. b. prouzročiti čiju smrt [Bolest ga je rano pokosila.]