gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. porèčem/pòreknēm, 3. l. mn. porèkū/pòreknū, imp. porèci/pòrekni, aor. porèkoh, prid. r. pòrekao, prid. t. porèčen, pril. p. pòrekāvši〉 1. odreći se svojih riječi [~ ono što je rečeno] 2. dokazati suprotno [~ tvrdnju]; vidski paranjak: poricati