gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsvojīm, 3. l. mn. pòsvojē, imp. posvòji, aor. posvòjih, prid. r. posvòjio, prid. t. pòsvojen〉 1. prihvatiti tuđe dijete kao svoje; sin. (usvojiti) 2. samovoljno učiniti što svojim [~ dio zemlje]; vidski paranjak: posvajati