gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prèstignēm, 3. l. mn. prèstignū, imp. prèstigni, aor. prèstigoh, prid. r. prèstigao, prid. t. prèstignūt, pril. p. prèstigāvši〉 1. krećući se naći se ispred čega drugoga [~ automobile]; sin. preteći; ant. zaostati 2. pren. postići uspjeh brže, biti uspješnijim i boljim od ostalih [~ starije kolege]; vidski paranjak: prestizati