im. ž. 〈G prȅtpostāvkē, DL prȅtpostāvci; mn. N prȅtpostāvke, G prȅtpostavākā/prȅtpostāvkā/prȅtpostāvkī〉 fil. 1. misao koja drži ili sluti da je što istinito, točno ili moguće, ali nema za to dokaza [osnovna ~] 2. teza u spoznajnome procesu koja se uzima kao istinita da bi se iz nje mogli izvoditi zaključci