gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. propùtujēm, 3. l. mn. propùtujū, imp. propùtūj, aor. proputòvah, imperf. propùtovāh, prid. r. proputòvao, prid. t. prȍputovān〉 1. putujući proći [Proputovao je mnoge zemlje.]; sin. obići 2. putujući proći bez duljega zadržavanja [Kroz Italiju smo samo proputovali.]