prid. 〈G rávna; odr. rȃvnī, G rȃvnōg(a); ž. rávna, s. rȃvno; komp. ràvnijī〉 1. koji je posvuda iste visine [ravna površina jezera; ravno polje] 2. koji nema izbočina ni udubina [~ pod] 3. koji se od jednoga do drugoga kraja proteže najkraćim putom [ravna crta]; ant. zakrivljen; ant. neravan ♦ nema (nije bilo) komu ravna najbolji je, bolji je od svih ostalih