prid. 〈G sèbična; odr. sèbičnī, G sèbičnōg(a); ž. sèbična, s. sèbično; komp. sebìčnijī〉 1. koji misli samo na sebe, koji ne pokazuje brigu za dobro drugih [~ čovjek] 2. koji ne odražava brigu za dobro drugih [sebična želja]; ant. nesebičan