gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. udvòstručīm, 3. l. mn. udvòstručē, imp. udvòstruči, aor. udvòstručih, prid. r. udvòstručio, prid. t. udvòstručen〉 učiniti dvostrukim, dvaput većim [~ dobit]; sin. podvostručiti • udvostručiti se 〈povr.〉 postati dvostrukim, dvaput većim [Plaća se udvostručila.]; Vidski parnjaci: udvostručavati, udvostručivati