gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ukòpām, 3. l. mn. ukòpajū, imp. ukòpāj, aor. ukòpah, prid. r. ukòpao, prid. t. ȕkopān〉 staviti koga ili što u jamu i zasuti zemljom [~ uginulu životinju] • ukòpati se 〈povr.〉 utvrditi se u rovovima [Vojska se ukopala.]; vidski paranjak: ukopavati ♦ stati (ostati i sl.) kao ukopan (okamenjen) zastati, naglo se zaustaviti (ukočiti) od iznenađenja (straha)