gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. upeteròstručīm, 3. l. mn. upeteròstručē, imp. upeteròstruči, aor. upeteròstručih, prid. r. upeteròstručio, prid. t. upeteròstručen〉 učiniti peterostrukim, pet puta većim [~ dobit] • upeteròstručiti se 〈povr.〉 postati peterostrukim, pet puta većim [Plaća se upeterostručila.]; Vidski parnjaci: upeterostručavati, upeterostručivati