gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. ùvenēm, 3. l. mn. ùvenū, imp. uvèni, aor. uvènuh, prid. r. uvènuo〉 1. ostati bez vlage i postati suhim [Ruža je uvenula.]; sin. usahnuti 2. pren. izgubiti volju za životom ili naglo postati starim [Uvenuo je od prevelike žalosti.]