gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. zȁpnēm, 3. l. mn. zȁpnū, imp. zàpni, aor. zàpēh, prid. r. m. zȁpeo, ž. zȁpēla, s. zȁpēlo, mn. zȁpēli, prid. t. zȁpēt〉 1. naići na prepreku pri kakvu kretanju [Zapela mu je kost u grlu.] 2. pren. a. ne moći jasno smisliti i zaključiti [Sve je dobro znao, ali je na kraju zapeo.] b. zaustaviti se zbog kakvih neprilika, ne ići glatko [Posao je zapeo.] 3. truditi se oko čega, usredotočiti se na kakvu stvar ili posao; vidski paranjak: zapinjati