gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. zapòstavīm, 3. l. mn. zapòstavē, imp. zapòstavi, aor. zapòstavih, prid. r. zapòstavio, prid. t. zapòstavljen〉 ne pobrinuti se dovoljno za koga ili što, ne pokloniti komu ili čemu dovoljno pozornosti [~ kuću; ~ posao; ~ djecu]; sin. zanemariti, zapustiti; vidski parnjak: zapostavljati