gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. zàpustīm, 3. l. mn. zàpustē, imp. zapùsti, aor. zapùstih, prid. r. zapùstio, prid. t. zàpušten〉 ne pobrinuti se dovoljno za koga ili što, ne pokloniti komu ili čemu dovoljno pozornosti [~ kuću; ~ posao; ~ djecu]; sin. zanemariti, zapostaviti • zapùstiti se 〈povr.〉 prestati se brinuti o svojemu izgledu, zdravlju ili načinu života; vidski paranjak: zapuštati