im. ž. 〈G závōjnicē; mn. N závōjnice, G závōjnīcā〉 1. mat. krivulja koja se približava jednoj točki obilazeći je u obliku beskonačno mnogo zavoja; sin. (spirala) 2. tehn. izolirana žica namotana na valjkasti nosač u čijemu se okolnom prostoru, kad se kroz nju propusti električna struja, stvara elektromagnetsko polje; sin. svitak